Troya i 27º Riba Objavljen: 03. septembar, 2012. | Autor: Smiljana Gavrančić

Troya i 27º Riba

Objavljen: 03. septembar, 2012. | Autor: Smiljana Gavrančić

Da ljubav prema nečemu može da bude razlog da svoje celokupno bogatsvo potrošite, najbolje pokazuje primer nemačkog arheologa Hajnriha Šlimana (Heinrich Schliemann). Naime, Šliman je sav svoj novac koji je stekao u mladosti, baveći se trgovinom, potrošio na arheološka istraživanja. Ovaj čovek je otkrio Troju, 27. aprila, 1870, koristeći se podacima iz Homerove „Ilijade“ i „Odiseje“.

Ubeđen da će pod bregom Hisarlih, u Turskoj, naći „Prijamovu Troju“, sa ogromnim entuzijazmom i sa svojim timom od 80 radnika započeo je radove iskopavanja još 1868. godine. Nije imao dozvolu od turskih vlasti, ali nije je ni tražio, jer je duboko verovao da je ne bi ni dobio... Upustio se u ovo, jer ga je ljubav vodila... Kasnije je, naravno, imao problema sa turskim vlastima, ali to u ovoj priči nije bitno...

Šliman u svojoj karti ima upravo Veneru (ljubav, kultura) u Ribama, što je nama, astrolozima, dovoljno da odmah posumnjamo da postoji ljubav ka otrkivanju svega što je na polju kulture nekako nevidljivo, skriveno, daleko, neispitano, neistraženo... S’ druge strane, kako Venera u Ribama zahteva tišinu, jer je Merkur (reči) ovde u izgonu i padu, sasvim je izvesno da bi bilo kakvo glasno traženje dozvole narušilo čitavu čaroliju Šlimanovoj Veneri u Ribama u vezi ovog istraživanja. Jednostavno, ovaj čovek je samo pratio ljubav u sebi, ćutao je i radio... Tišina ga je i dovela do cilja, do otkrića...

Venera na 27º Riba

Da je zaista reč o pravoj, bezuslovnoj ljubavi, onoj koja u Zodijaku vibrira sa 27º Riba (što je stepen egzatlacije i same Venere), i koja traži tišinu, vidimo u sekundarnim progresijama Hajnriha Šlimana, rađenim na dan njegovog solarnog povratka za godinu u kojoj su počeli radovi iskopovanja – 6. januar, 1868. godine!

Prvo što je uočljivo je da je upravo Venera (ljubav, kultura) bila u sekundarnim progresijama retrogradna, što ide u prilog istraživanju (retrogradnost „tera“ na istraživanja, otkrivanje tajni, svega što je nekako skriveno...), i nalazila se gotovo na stepenu svoje egzaltacije (27º Riba) – na 26º Riba 44’! I na sam dan otkrića, 27. aprila, 1870, Šlimanova sekundarna Venera je i dalje bila retrogaradna, i na 26º Riba 14’ (i dalje u blizini 27º Riba)! Kako znamo da je Venera prosečno retrogradna oko 42 dana, kada to prevedemo na sekundarne progresije to bi bilo – oko 42 godine, tako da je i bilo za očekivati da ako je u godini kada su radovi na iskopavanju započeti – Venera u sekudndarnim progresijama bila retrogradna, da će i u godini samog otrkića (2 godine kasnije) – Venera u sekundarnim progresijama i dalje biti retrogradna, jer se ona kreće oko 1º godišnje, a jednu godina opisuje jedan dan. U svakom slučaju, retrogradnost je ovde samom istraživanju išla na ruku, budući da istraživanje i jeste u simbolici retrogradnosti.

Mesec na 27º Riba

Nadalje, i u sunčevoj karti samog otkrića, uočavamo da je i Mesec upravo na 27º Riba 01’! Da je ovaj stepen nešto što će se pojaviti kao bitno, govori i sam dan premijere filma koji nosi naziv „Troy“, mnogo godina kasnije, i koji je naravno inspirisan Trojanskim ratom, velikom ljubavi između Helene i Parisa. Naime, premijera ovog filma bila je 14. maja 2004, na Malti, gde je većim delom ovaj film i sniman, a u sunčevoj karti za dan premijere Mesec je bio – da li naslućujete gde? Da, upravo na stepenu egzaltacije Venere, na 27º Riba!!!

Najlepša žena na svetu (27º Riba) i povod za Trojanski rat

Ako se osvrnemo na grčku mitologiju, tamo nalazimo da je Paris bio jedan od brojnih sinova trojanskog kralja Prijama, i da je najpoznatiji po otimici lepe Helene, žene spartanskog kralja Menelaja, što je dovelo do Trojanskog rata. No, ova priča ima svoj uvod...

Na slavlju u čast braka Peleja i Tetide, koje je održao Zevs, vrhovni bog, boginja razdora, Erida, nije bila pozvana. Međutim, ona se ipak pojavila na proslavi, i ljutito bacila na sto zlatnu jabuku, poznatiju kao „jabuku razdora“. Na jabuci je pisalao – najlepšoj!

Tri boginje su htele jabuku – Hera, Atina i Afrodita. Tražile su od Zevsa da presudi koja je najlepša, no, on se nije želeo mešati, pa je pozvao Parisa da presudi. Prema tradiciji, Hera je u grčkoj mitologiji bila najlepša, i to pre svega zbog svojih velikih i lepih očiju. Afrodita je pak imala najviše zavodljivosti i erotskog šarma, dok je Atina bila pre svega mentalna, pametna, mudra, koju su Grci smatrali aseksualnim bićem, pa je njezina lepota ređe bila opisivana. Sve tri su pokušale podmititi Parisa. Hera mu je ponudila da će ga učiniti kraljem Evrope i Azije, Atina da će mu podariti mudrost i ratnu veštinu, ali Afrodita mu je ponudila nešto sasvim treće – ponudila mu je ruku najlepše žene na svetu, lepe Helene, žene spartanskog kralja Menelaja. Paris je pristao na to, proglasio je najlepšom i dao joj zlatnu jabuku. To je naljutilo Heru i Atinu. Paris je potom krenuo po Helenu, što je bio povod za Trojanski rat koji je trajo 10 godina... Čim je Paris stao licem u lice s najlepšom od svih smrtnih žena, zaljubio se u nju na prvi pogled. I on se njoj dopao. Naravno, Afrodita je bila «kriva» za to što je razbuktala u Heleni takvu ljubav prema Parisu da je ista zaboravila na svog muža, kćer i kraljevstvo i s Parisom krišom i svojevoljno otplovila u Troju.

Setimo se sada i mita o Ledi, ženi spartanskog kralja Tindareja, koju je zaveo Zevs pretvarajući se u labuda, jer joj se samo tako mogao približiti. Iz te veze, sa Zevsom, Leda je rodila upravo Helenu (devojčicu zbog čije lepote će kasnije da se vodi Trojanski rat), i Poluksa.

Helena, ili lepa Jelena, je ustvari pobegla sa Parisom u Troju, što je upravo slika Venere u Ribama – devojka koja tajno beži sa ljubavnikom... Kako je u osnovi astrologije upravo i mitologija, pa kako dobro poznavanje mitova može samo da nam dodatno ulepša čitavu priču, onda upravo u 27º Riba, u stepenu egzaltacije Venere imamo i stepen koji sasvim sigurno opisuje Troju. Takođe, u ovom stepenu mi imamo, s’jedne strane sliku i same boginje Afrodite koja je udata za starog i ružnog Hefesta a istovremeno je u tajnoj vezi sa Aresom, bogom rata – a s’ druge strane i sliku lepe Helene, najlepše žene na svetu, koja je i došla u ruke Parisa upravo uz pomoć Afrodite, koja isto ima muža koji je stariji (baš kao i Afroditin), ali je zaljubljena u mladog i lepog Parisa, baš kao što je i Afrodita u Aresa... Da, sasvim sigurno, najlepša žena na svetu, kao i prava, „tajna“, bezuslovna ljubav, Troja – sve to živi na 27º Riba!

Zemlja Troje

Ako na kraju pogledamo i samu kartu Turske, zemlje u kojoj se nalazi Troja, onda uočavamo upravo vrh 8. polja (istraživanja, iskopine), u Jarcu (nešto staro, nešto od pre) i to na 27º Jarca. Kako i Pluton i Saturn vezujemo za arheologiju, tj. seriju 8 u kombinaciji sa serijom 10, znakom Jarca, Saturnom, onda u vrhu 8. polja u Jarcu u karti Turske mi imamo upravo sliku arheološke iskopine, a kako je ovaj vrh u egzaktnom sekstilu sa 27º Riba, sa stepenom na kojem „živi“ priča o najlepšoj ženi na svetu, ili bolje rečeno priča o najlepšim ženama na svetu – Afroditi i Heleni (setite se, Paris je morao presuditi da je Afrodita najlepša da bi mu upravo ona dala ruku najlepše – Helene), onda je sasvim jasno da je Turska kao zemlja pozanta po ovom arheološkom nalazištu koje je vezano za priču o najlepšoj ženi na svetu zbog koje je izbio i rat (8. polje), koja je bila neminovnost...

Kada je kretao u istraživačke pohode Hajnirh Šliman je bio vođen velikim entuzijazmom i, nadasve, velikom ljubavlju ka Troji. O tome nije glasno pričao, a setite se i početka ove priče – dozvolu od vlasti nije tražio, jer bi to narušilo čitavu čaroliju... Dakle, kada pronađete nešto šta volite, budite tihi u vezi toga, jer tada 27º Riba postaje oživljen na najbolji mogući način, tada postaje kanal kako za pravu, „tajnu“ ljubav, tako i za lepotu. I ova priča o Troji je samo još jedna potvrda da prava, bezuslovna ljubav „živi“ na 27º Riba, i da zahteva tišinu, „tajnu“...