MITOLOŠKO
TROJSTVO
Mitologija Meseca u horoskopima ženskih pripadnica britanske kraljevske porodice
Objavljeno: 3.Januar, 2020 I Autor: Smiljana Gavrančić
Za
razumevanje upliva mitologije na naš život od ključne je važnosti razumeti
mitološko trojstvo. Kada govorimo o uplivu mitologije govorimo o tome da su sve
priče koje se svima nama u životu događaju zapravo već ispričane. Postoji mnogo
priča koje su negde zabeležene i koje mi nesvesno samo prenosimo preko sebe.
Priča o mitologiji je priča o nesvesnom kodu koji postoji u nama i koji ima
jaku potrebu da se ostvari, ima izuzetnu potrebu da se oživi. Da bismo razumeli
odakle, sa kog nivoa, nama dolazi određena nesvesna potreba koja ima potrebu da
živi, priča koja ima potrebu da bude ispričana u našem životu, koja bi htela da
bude ispunjena u našem životu, koju na kraju neka planeta stalno pokušava da
nam pokaže, objasni kroz manifestaciju u svakodnevici, potrebno je da shvatimo
da postoji nekoliko ključnih nivoa unutar nas iz kojih deluju mitovi.
Postoje
tri ključne mitološke tradicije čije arhetipove primarno živimo i koji
predstavljaju dinamizam potreba koje žele da se ostvare, odnosno konkretizuju u
našoj drugoj kući. Svako do nas svoj mit, svoju mitološku priču (svoje nesvesne
potrebe iz 12) treba da ostvari u polju svojih vrednosti, svoje druge kuće.
Kada tu to ostvari oseća da živi svoju pravu priču. Ono što hoćemo da
konkretizujemo u svojoj drugoj kući je najbolji deo iz 12 jer je prirodni
vladar 2 Venera prirodno egzaltira u 12, i stoga priče koje imamo u sebi žele
da se ostvare kroz 2, pa je potrebno pronaći najbolju vezu između 12 i 2, a 2
mora da liči na ono što 12 hoće da ostvari, jer je 2 materijalni nosač 12. To
je sila koja nas vodi, to je stvar sile koja postoji unutar nas i koja hoće da
se ostvari – to je sudbina, i kada govorimo o mitologiji mi govorimo o sudbini,
neminovnoj sili koja ide kroz nas.
Kada
ostvarimo mit stičemo osećanje određene vrednosti i to nam daje osećaj da
živimo svoj pravi život – tada imamo osećaj da smo mi mi, jer tada ostvarujemo
1 i 2, što samo po sebi već jeste 12, ali i 3 što svaki čovek koji je već
probuđen.
Te
tri tradicije mitova su srodne i povezane, čineći jedno jedinstvo koje evoluira
kroz vreme. One pripadaju tradiciji Vavilona, Grčke i Rima.
Ta
tri nivoa koja su za nas ključna su povezana, srodna, odnosno mitovi iz tih
različitih tradicija su srodni iako postoje i određene različitosti. Srodnost
nije tako izražena kada je u pitanju afrička ili kineska, indijska tradicija,
što ne znači da oni ne funkcionišu, već nisu primarni za našu kulturu, gde
vavilonska, grčka i rimska tradicija imaju primat i čine jednu celinu, a od
važnosti je zapravo jezik koji se koristi. I kada hoćemo da ustanovimo jedan
sistem potrebno je da procenimo sa kog nivoa deluje određena planeta.
Nivo
Vavilona srodan je nivou Sumera – praktično potpuno ista priča, manja je
razlika između Vavilona i Sumera nego između nivoa Grčke i Rima. Iz Vavilona
potiče civilizacija koju mi poznajemo, prvi istorijski zapisi kao i prvi
astrolozi koji su se tada nazivali Haldejcima, i zato ovaj nivo uzimamo kao
primarni izvor. Ono što mi danas najviše poznajemo i živimo je dobar deo grčke mitologije
i neki modeli rimske, ali Vavilon je sastavni deo nas, i svi mi negde nosimo u
određenoj meri vavilonski kod, a u pitanju je samo u kojoj meri je to povezano
sa nama.
Mitološki kod se
izražava na jednom od tri nivoa egzistencije:
Na svesnom nivou
postojanja
Ovo
je nivo unutar koga prepoznajemo sebe svesno i izražava se primarno kroz težnju da jedan arhetip živimo na najboljem nivou, kroz potrebu za
ambicijom, voljom i svesnim delovanjem. Ovo znači da imamo unutar sebe preko
date planete izraženu potrebu da osmislimo jednu životnu priču koja stoji iza
nje, da postignemo nešto u njenoj simbolici što je izraženo kroz naglašenu jaku
ambiciju.
Ovo
je izraženo kroz rimsku mitologiju, kojom su označene sve planete Sunčevog
sistema. Sve što je vezano za rimsku mitologiju, a po čemu se ona bitno
razlikuje od grčke, je u tome što ona traži određeno usmerenje, određen fokus,
određenu potrebu da jedna planeta ima jaku svrhu, smisao, ambiciju, potrebu za
uspehom, postignućem. To je generalni nivo rimske civilizacije uopšte, i što je
bitno razlikuje od od potrebe koja je izražena u grčkoj civilizaciji. Rimska
civilizacija je više vojnički usmerena, mnogo više arijevska, ovnovska
generalno. U rimskoj civilizaciji postoji izražena vrednost Sunca koje se zove
„nepobedivim Suncem“ (Sol Invictus) – Sunce koje dobija
status apsolutne vrednosti, koje ima simboliku egzaltacije u znaku Ovna, a Rim
treba posmatrati kao ovnovsku, lavovsku civilizaciju, u kojoj je izražena
osvajačka potreba, za razliku od Grčke gde je primarno izražena venerijanska
priča jer je dala najveći doprinos u kulturi, umetnosti, i jer su sve stvari,
sve priče primarno vezane za određene afere, određene veze, odnose.
Ideja
Hronosa (Grčka) i Saturna (Rim) je bitno različita, jer Saturn ima neobično pozitivnu
konotaciju u Rimu – on je onaj koji je bog zemljoradnje, daje jednu strukturu,
slave se Saturnalije, daje jednu konačnu pravdu i stvara čitavu zapadnu
civilizaciju. U Grčkoj on ima vrlo tešku konotaciju, on je znakjedne porodične
karme, jedne tragedije, jednog problema... predstavlja čitav nivo odnosa ka
nečemu što nam nije lagano, što je deo strukture koja čini život, ono što
predstavlja težinu porodične karme, teškoću koju nam je ostavio otac, a njemu
njegov (ono što se prenosi sa Urana na Hronosa, pa Zevsa). Bitno se razlikuje
stepen malefičnosti nečega, neminovnosti sudbine između rimske i grčke priče –
u rimskoj postoji potreba da se stvarima svesno vlada. I svako od nas to ima u
sebi, i bitno je proceniti da li je naš Saturn grčki ili rimski, odnosno da li
od Saturna možemo očekivati Saturna ili Hronosa – da li je kod nas izražen
grčki ili rimski model.
Arhetip
iz rimske mitologije nas tako primarno povezuje sa ovde i sada, odnosno sa
nivoom koji nas vezuje za sadašnju inkarnaciju – simboliku znaka Ovna i 1.
Model
unutar nas koji nas povezuje sa voljom, sa voljnim principom je rimski.
Na podsvesnom nivou
postojanja
Ovaj
deo mitoloških priča vezuje nas za polje različitih odnosa, ali i mnogih zavera
i velike raznolikosti dešavanja u životu. Ovo je izraženo kroz grčku
mitologiju, koju najčešće koristimo kada želimo da razumemo mitologiju
jedne planete ili sazvežđa. Mitološka tradicija na ovom nivou postojanja
opisuje veoma životne situacije u kojima se čovek često nalazi.
Ovde
ne postoje jednostavne priče – najsloženije priče su zapravo grčke priče koje
su izuzetno složene, sa vrlo složenim međusobnim odnosima. Sve priče su gotovo
uvek vezane za određene afere, zavere, a ujedno je ovaj nivo i najviše povezan
sa našim svakodnevnim životom, bitno više od rimskog (iako koristimo rimske
nazive planeta).
Arhetip
iz grčke mitologije nas tako primarno povezuje sa onim što je bilo, odnosno sa nivoom koji nas vezuje za prethodnu
inkarnaciju – simboliku znaka Riba i 12. Ovaj nivo govori o polju odnosa,
emocija, polju zavera, jer ovo polje je konačno polje egzaltirane Venere – što
je tipično za grčku priču, za razliku od Rima koji je usmeren na uspeh, njega
interesuje cilj, i stoga je grčki nivo kod najvećeg broja nas najviše ispoljen,
posebno jer je prethodna inkarnacija (12), to podsvesno polje ono što je za nas
vrlo značajno jer nas ona jako uzrokuje.
Iako
svaka planeta koju imamo u horoskopu može biti primarno vezana za jednu od ove
tri mitološke tradicije – odnosno, može se ispoljavati kao naša svesna, podsvesna
ili nesvesna potreba – primarni mit koji imamo potrebu da živimo jeste onaj
koji nam dolazi iz 12 i materijalizuje se u 2.
Stoga
je najznačajnije proceniti upravo tu planetu koja je vezana sa 12 i najsrodnija
je prirodi 2.
Na nesvesnom nivou
postojanja
Priče
koje su nastale u Vavilonu – direktno proizilaze iz Sumera (Mesopotamije),
odakle je u suštini prapočetak civilizacije i istorije koju poznajemo. Prvi
mitovi dolaze iz ovih krajeva i ovog vremena (oko 4000 godina P.N.E. što se
poklapa sa vremenom biblijskog nastanka prvog čoveka) – baš kao i astrolozi,
koji su se u prvo vreme svi zvali Heldejcima
(odnosno Vaviloncima). Stoga je osnova svega što živimo u ovoj civilizaciji, i
razumevajući ovu mitologiju možemo videti kako su definisane osnove unutar nas
na vrlo nesvesnom nivou. Ove priče imaju potrebu da se izraze u vremenu, na
neki način, iako se većina njih modifikovala kroz grčku i rimsku mitologiju.
Kako
je začetak natusa definisan 8. kućom, tako je i primarna simbolika arhetipova
iz mitologije Vavilona (Sumera) povezana sa znakom Škorpiona i 8, ukazujući na
nesvesne i snažne energetske modele, koji su “preživeli” još iz pretprošlog
života i kojima sada imamo moć da isceljujemo ili, pak, postaju prejaki energetski zapis koji je teret i dug
koji natus u sebi nosi. U zavisnosti od toga kako je data planeta koja je kod
nas vezana za nesvesni nivo postojanja postavljena daje mogućnost da imamo
izuzetnu magijsku sposobnost, da imamo sposobnost da možemo da menjamo stvari,
da možemo da isceljujemo, jer ono što dolazi sa tog nivoa je vrlo duboko i
jako, ili u lošoj postavci ukazuje na dug. I jedno i drugo je vrlo slično –
ljudi koji imaju moć da isceljuju gotovo uvek imaju jednu vrstu duga zbog kojeg
tu moć mogu i da koriste.
MITOLOGIJA
MESECA
Grčka
i Rimska Mitologija Meseca
Luna
je glavni model u rimskoj mitologiji, ali postoje i drugi izvedeni arhetipovi.
Jedan od njih je i Junona i Dijana. Nasuprot rimskoj, Selena je glavni model u
grčkoj mitologiji, ali isto tako postoje i drugi izvedeni arhetipovi. Jedan od
njih je i Hera.
Junona u rimskoj
mitologiji
Junona (Hera u grčkoj mitologiji) je
glavna boginja rimske mitologije. Junonino ime znači "temeljna
snaga". Junonu su često nazivali “volooka” jer je imala krupne, tamne oči.
Međutim, to nije bio pogrdan naziv, već vrlo sofisticiran kompliment. Junona,
međutim, nije smatrana tako ljubomornom suprugom, kao što je to Hera bila od
strane Grka. Junona je, na samom početku smatrana zaštitnicom duha muškaraca -
Genija, ali se već u prvim pisanim izvorima pominje i kao zaštitnica ili
boginja svih rimskih žena. Ona je postala jedno od tri najviša božanstva. Kako
su se Rimljani smatrali potomcima Trojanaca, smatrali su da se Junona može
ponašati neprijateljski prema njima, te su je umirivali tako što su joj prinosili
velike žrtve i proglasili je zaštitnicom grada Rima, ali je zadržala i svoju
prvobitnu ulogu zaštitnice žena.
Kako
je ovo zaštitinica grada Rima, žena, muževa, to je srodan Mesec u Lavu. Ovo
daje temeljnu snagu, krupne oči – pa i ovo odgovara Mesecu u Lavu. Ovaj model srodan je modelu Here u grčkoj
mitologiji, ali je očišćen od škorpionskih osobina.
Juno je u
astrološkom smislu Mesec u Lavu, ali i jak povoljan aspekt sa Neptunom odnosno
serijom 12, kao i sa Saturnom.
Serija
12 govori o Junoninoj potrebi da štiti žene. S druge strane, Rimljani njoj prinose žrtve iz
razloga što je se boje (svaki strah je 12) ne bi li je umilostivili, a to jer
može predstavljati na neki način njima tajnog neprijatelja što je 12.
Hera u grčkoj
mitologiji
Velika
boginja Hera, žena i sestra gromovnika Zevsa, jeste boginja neba, pokroviteljica
braka i zaštitnica porodilja. Ona čuva svetost i nenarušivost bračnih veza; ona
je svom mužu uvek bila verna. Kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama
svoga muža. Hera se često prikazuje u svečanim odorama noseći na glavi krunu,
odnosno polos (visoka valjkasta kruna koju su nosile najznačajnije boginje). U
svojoj ruci ona ponekad nosi nar, simbol zdrave krvi, ali i smrti. Nar je
takođe i sastojak opijumskih napitaka koji se prave od maka.
Hera
je generalno veoma lepa, ali nosi u ruci škorpiona pa je naglašena i mogućnost
da Hera bude vrlo osvetoljubiva, da je vuku jako ljubomore. Ovo je tipično za
grčku mitologiju, dok Junona u rimskoj koja odgovara Heri u grčkoj, već nema tu
naglašenu strast, taj nivo ljubomore.
Hera je u
astrološkom smislu Mesec u Lavu, odnosno Mesec koji ima vezu sa serijom 8 i
Venerom.
Hera
je ipak žena na jakom položaju, koja je uz vrhovnog boga, a i sama na Olimpu.
Ona ima status udate žene, ali je vezujemo sa 8 jer je vuku određene strasti
koje mogu biti veoma jake, dok Venera naglašava njenu lepotu. Ona je i zaštitnica
porodilja pa i ovo ukazuje na povezanost sa 8.
Kraljica Elizabeta II
kao boginja Junona
U horoskopu britanske kraljice
Elizabete II mi uočavamo Mesec u Lavu koji aplicira u jaku konjunkciju sa
Neptunom, ali i u kvadrat sa Saturnom (vladarem 12 – mit). Bolje rečeno,
Mesec/Neptun konjunkcija je deo fiksnog T-kvadrata koji ’boji’ kraljicu
Elizabetu II, jer postoji i opozicija sa Mars/Jupiter konjunkcijom u Vodoliji.
Jupiter je vladar njene 2.kuće (materijalizacija mita) i pri tom u sebi ’nosi’ Urana sa 27º Riba (stepen egzaltacije Venere), gde se
nalazi asteroid Hera u horoskopu kraljice. Mars i Saturn su u međusobnoj
recepciji u chartu kraljice (Mars je u Vodoliji gde je Saturn tradicionalni
vladar, dok je Saturn u Škorpionu gde je Mars vladar). No, iako prva
asocijacija na Mesec u Lavu može biti boginja Hera iz grčke mitologije,
realnije je da se odlučimo za rimsku mitologiju tj. boginju Juno, jer u ovom
chartu nema veze Meseca sa serijom 8 (znakom Škorpiona, Plutonom), tj.
nedostaje taj ljubmorni deo koji je karakterističan za Heru, a prisutna je jaka
konjunkcija sa Neptunom i veza sa Saturnom, tj. sve ono što traži prisustvo
rimske boginje Juno!
Naime,
asteroid Juno u chartu kraljice je pozicioniran na 26º Vodolije 40’, i praktično je isto deo njenog
fiksnog T-kvadrata gde je Saturn (ujedno i dispozitor njenog Juno) na 24º Škorpiona vrh T-kvadrata, ključna planeta, oko
koje se sve ’vrti’ u chartu Elizabete II. Saturn je vladar njene 1. kuće, 12. kuće
i nalazi se na vrhu 10. kuće (kolektivno nesvesno, onako kako je kolektiv,
društvo, doživljava). T-kvadrat
naglašava njenu konstantnu, nesvesnu, ’borbu’ da ostvari svoj mit, i vrlo je
podsticajan, tj. ’tera’ je na akciju. Dispozitor Meseca iz Lava je Sunce na 0º Bika, što praktično Mesec vodi na teren
njegove egzaltacije (na 3º Bika Mesec
inače egzaltira), i u širi, ali aplikacioni sekstil sa Plutonom na 13º Raka (najveća zvezda na nebu Sirisu, označava
’prvog do prvog’ i još se zove ’Čuvar Evrope’), a Pluton je moderni vladar kraljičinog Saturna sa 24º Škorpiona, ključne planete u fiksnom
T-kvadratu. Dakle, kraljica i te kako tokom svog života ostvaraju Juno u sebi,
a tu je i njena uloga ’Čuvara Evrope’ više nego očigledna u geopolitičkom
smislu (iako se politički ne iznajašnjava). Saturn je ujedno i dispozitor
asteroida Juno iz chart kraljice
Elizabete II, kao i Jupitera (vladara njene 2.kuće – materijalizacija mita),
tako da početni izazov koji sobom nosi T-kvadrat se rešava u vremenu kroz dobro
dispoziciju (preko harmoničnog aspekta i odlaska Meseca u znak svoje
egzaltacije gde on daje najbolje što može dati). Ne možemo a da ne primetimo da
Saturn iz Škorpiona preko Plutona ide u znak svog izgona (Rak), pa ona
dozvoljava razvode svoje dece (princeze Anne, princa Andrew-u i princa Charlsa),
jer Saturn (trajnost, ali i egzaltirani vladar znaka Vage -brak) nema
dostojanstvo u Raku (porodica). Da kraljica živi kroz mit o Heri, ona bi kao zaštitnica braka insistirala
da članovi kraljevske porodice ostanu u brakovima po svaku cenu! Juno je ipak
’mekša’ od Here...
Godine
1945. naučila je voziti kada se pridružila vojsci i učestvovala kao vozač i
mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama. Bila je obučavana kao "No
230873 Second Subaltern Elizabeth Windsor" i do danas je ostala jedini
ženski član kraljevske porodice koji je prošao vojnu obuku. Elizabeta je danas
jedini živi šef države koji je služio u Drugom svetskom ratu. Winston Churchill
ju je kao malo djevojčicu nazvao "velikim autoritetom". Kraljica
uživa u konjičkim trkama i fotografiji.
Vojvotkinja Kate i
Meghan Markle – Dijana i Selena
Selena
je bila prelepa boginja, belog lica, ćerka titana Hiperiona i Teje, sestra boga Sunca Helija i boginje zore Eos. Selena je sa Zevsom
imala kćerku Pandiju, a
po nekim mitovima njen potomak je i nemejski Lav. Selena je imala vezu i sa Panom. Najpoznatiji je mit o
njenoj ljubavi sa Endimionom. Prelepa Boginja Selena se svako veče kupala u Okeanu, potom je
oblačila svetlucavu haljinu
i svojim srebrnim nebeskim kočijama putovala u ljubavnu posetu pastiru Endimionu. Zamolila je Zevsa da ga
zauvek uspava da bi ostao večno mlad i da je nikada ne ostavi. Svake noći je Selena silazila da ga
poljubi. Selena je sa Endimionom imala 50 ćerki.
Na osnovu ove poznate priče vezane za Selenu
potrebno je da procenimo astrološku simboliku. Lepa boginja, belog lica, veza
sa Panom, duga veza sa Endimionom koji je pastir, brojna deca što upućuje na:
Selena je u astrološkom smislu Mesec u Vagi, odnosno
Mesec koji ima vezu sa serijom 7 i Venerom.
Vaga je znak koji će dati lepotu, trajnu
vezu, a pastir (Pan) kao Saturn upravo u Vagi egzaltira. Selena je sestra boga
Sunca, a ako je Sunce 5, to je ona 3 od 5 – dakle 7, odnosno Vaga.
S
druge strane Selena je prikazana i kako se kupa u Okeanu, u svetlucavoj haljini,
a i molila je Zevsa da uspava Endimiona, pa je možemo u određenoj konotaciji
povezati i sa Mesecom u Ribama, jer je to znak Venerine egzaltacije,i u aspektu
sa Venerom ili 7.
U
chartu Meghan Markle mi vidimo Mesec (vladara 1) na 4 º Vage, u jakoj konjunkciji sa Saturnom (bog
Pan, ovde i vladar njene 7 ) na 5
º Vage, i u sekstilu sa Merkurom na 5 º
Lava (Merkur sobom ’nosi’ Veneru sa 13 º Device).
Asteroid Selena je kod Meghan pozicioniran na 4 º Lava, baš u
konjunkciji sa njenim Merkurom (inače vladarem 12 – mit) u njenoj 1.kući. Kao
što vidimo, veza 1 i 12 postoji, no potrebna je i 2.kuća (materijalizacija
mita). Sunce na 12 º Lava (na Mesecu kraljice Elizabete II) je
vladar 2.kuće u chartu Meghan, i ima aplikacioni aspekt i sa Merkurom (vladarem
12-mit), i Mesecom (vladarem 1). Dakle, Meghan ima lakoću u startu da živi kroz
mit o Seleni. Ne zaboravimo da je Sunce ujedno i dispozitor njene Selene sa 4
º Lava!
Zanimljivo
je da je Princ Harry Jarac na Ascendentu, i da se asteroid Selena u njegovom
chartu nalazi na 10 º Jarca, u jakoj konjunkciji sa Asc na 11
º Jarca, pa otuda i njegova snažna veza sa ovom
grčkom boginjom Meseca! Pan je bio bog šuma, lovaca i pastira, rodio se sa
kozjim nogama, rogovima i bradom.
Lov
će biti veoma problematičan pošto se Megan strastveno zalaže za prava životinja
i ne voli nijedan oblik lova. Sa druge strane, Harry ga obožava. Ali ako mora
da prekine dugogodišnju kraljevsku tradiciju kako bi ona bila srećna, učiniće
to, izjavio je izvor blizak dešavanjima u kraljevskoj porodici. Ovo je veliki preokret, pogotovo
ako se u obzir uzme činjenica da je pre veridbe sa Meghan, Harry otputovao u
Nemačku radi lova na divlje svinje, dok je Meghan snimala film u Kanadi. Meghan
ima Marsa (lov, životinje) u Raku (pad za planetu Mars) na 11 º, tačno na Desc Princa Harry-a a
ujedno i preko puta njegovog Asc i asteroida Selena u njegovom chartu na 10
º Jarca, i kroz tu
opoziciju se jasno vidi ova tematika. Takođe, uočavamo i njegov Saturn
(dispozitor njegove Selene sa 10 º
Jarca) sa 12 º Škorpiona 52’, u aplikacionom
kvadratu sa Suncem Meghan na 12 º
Lava 00’. Sunce je kod Meghan kao što sam već rekla, gore u tekstu, dispozitor
njene Selene sa 4 º
Lava, pa i kroz ovaj kvadrat u njihovoj sinastriji mi vidimo tematiku lova.
Kada
je asteroid Selene otkriven, bio je pozicioniran na 22 º Blizanaca, gde se ni manje ni
više nalazi vrh 12.kuće (mit) u chartu Meghan Markle!
Selena
se u Rimu zvala Luna, i u rimskoj mitologiji ju je zamenila Dijana, dok u
grčkoj Artemida. Zanimljivo je da Vojvotkinja Kejt u svom chartu ima naglašen
mit o Dijani, kao i da je asteriod Diana otkriven na 3 º Vage, veoma blizu Meseca Meghan
Markle na 4 º
Vage, što isto ima smisla, budući da je Dijana u rimskoj neki vid sukcesora
Lune (tj. Selene iz grčke mitologije)...
Dijana
(Artemida u grčkoj mitologiji) je bila večita devica boginja lova, povezana sa
divljim životinjama i šumama. Kasnije je postala boginja Meseca, istisnuvši
boginju Lunu, i bila je simbol čednosti. Dijanu su mnogo poštovali niži slojevi
građana i robovi; robovi su dobijali azil u njenim hramovima. Dijana je ostala
važan lik u nekim savremenim mitologijama. Kod masona smatra se simbolom
imaginacije, osećajnosti i kreativnog ludila pesnika i umetnika. Još uvek je
obožavaju žene koje pripadaju kultu "Dijaničkih čarobnica".
Ona
je zaštitnica robova, daje dobijanje azila, vezuje se za divlje životinje,važna
kod masona... – sve upućuje na prirodu Meseca u Ribama.
Artemidu
više vezujemo za Strelca koji izlazi iz Škorpiona (lovina koja postaje lovac),
dok Dijana preuzima više suptilne osobine Meseca, pa je više vezana za Ribe, a
Ribe imaju za vladara i Jupitera i Neptuna što govori o srodnosti ova dva
arhetipa, iako je Artemida nešto oštrija, teže prihvatljiva, više ruralna, gruba,
a Dijana ima osećaj za prirodu, osećaj da štiti.
Dijana je u
astrološkom smislu Mesec u Ribama ili u
12. kući, uz aspekt sa Marsom i
Jupiterom.
Vojvotkinja Kejt ima Mesec na 18
º Raka, u 12.kući (mit), u
opoziciji sa Suncem (vladarem 1.kuće) na 19 º Jarca, i to sve u T-kvadratu sa Saturn/Pluton
konjunkcijom čiji je midpoint na 24 º
Vage 30’, dok se midpoint njenog Marsa i Jupitera (koji učestvuju u mitu o
Dijani) nalazi na 23 º
Vage 52’, u konjunkciji sa asteroidom Dijana u njenom chartu. Zanimljivo da
pokojna princeza Dijana, majka Princa Williama, ima MC ( reputacija) baš na 23
º Vage i ona može biti
’nosač’ za Kejt kada je reč o mitu o Dijani. Saturn je važna planeta u chartu
Kejt jer je dispozitor njenog Sunca (vladara 1), ali i Merkura (vladara
2-materijalizacija mita). T-kvadrat,
kako sam već rekla u slučaju kraljice Elizabete II, uvek vlasnika charta
podstiče na akciju. Kejt nema lakoću na putu ostvarenja mita o boginji Dijani,
ali postoji jaka nesvensa potreba da se uđe u sve to, i januarska Saturn/Pluton
konjunkcija sa 22 º
Jarca (kao i januarska lunarna eklipsa sa 20 º Raka) ’otvoriće’ put kako bi se određena
energija transformisala i oslobodila.
Zaključak:
Iako svaka planeta koju imamo u horoskopu
može biti primarno vezana za jednu od ove tri mitološke tradicije – odnosno,
može se ispoljavati kao naša svesna, podsvesna ili nesvesna potreba – primarni
mit koji imamo potrebu da živimo jeste onaj koji nam dolazi iz 12 i
materijalizuje se u 2.
Stoga je najznačajnije proceniti upravo tu
planetu koja je vezana sa 12 i najsrodnija je prirodi 2, jer ako je materijalni
nosač (2) bitno drukčiji to natus može imati ozbiljan problem da se realizuje,
da živi svoju pravu priču.
Cela priča o mitologiji je zapravo priča koja
govori o jednoj zakonitosti uzroka i posledice, i mitologiju i izučavamo da
bismo znali koji su tokovi tih reka kojima idemo, kuda one vode, a što je
sudbina, tok sudbine koji nas vodi.
Od ova tri nivoa koji su sadržani u nama,
rimski nivo je onaj koji najmanje prihvata sudbinu, on je najviše izražen u
svesti kao potreba da mi nešto uradimo, ma kako to malo bilo (upliv naše svesne
volje na tok sudbine). Pa znajući model, arhetip, određene planete za koju
procenimo da deluje sa ovog nivoa, možemo znati u kom smeru natus ide i šta je
to što na neki način može promeniti. Priča sa ovog nivoa je manje tragična, manje
zahtevna u smislu emotivnih potreba koje nas determinišu.
Mitološko trojstvo predstavlja trojstvo
unutar nas na nivou tri života pri čemu su u pitanju sadašnji, prošli i
pretprošli život, a ne sadašnji, prošli i naredni život što je tipično kada
govorimo o integraciji ličnosti, jer ne dobijamo integraciju ličnosti
ispunjenjem mita, jer mit je samo tok kojim stvari idu. Ako ispunimo priču iz
12 kroz 2 i počnemo da živimo tu svoju potrebu, ne postajemo prosvetljeni već
samo dovoljno snažni i sretni, ispunjeni sa onim što živimo i sretni sa svojim
životom, sa osećajem jake ličnosti i samovrednosti.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.